U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merle moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski popvezani kako bi istrživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždane aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.
Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa događajima pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorođenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dav talasa prema pretpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu povezana sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.
Sprovedena studija je pokazala da kontrakcije dijafragme možda na neki način stvara sinapse u mozgu već tokom trudnoće i do deset nedelja pre rođenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.
Štucanje - česta pojava kod novorođenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rođene dece i kod dece rođene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.
Ova studija daje mogućnost za sprovođenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pkreta tokom perioda novororđenčeta za razvoj mozga.
dr Milena Nikolić |
